РЕИШИКИ
礼式
Церемонија

Реишики (礼式, Reishiki) представља серију церемонијалних наклона и радњи које се изводе на почетку и на крају сваког Карате (空手, Karate) тренинга. Некада на Окинави (沖縄, Okinawa) Реишики (礼式, Reishiki) није био део тренинга и у Карате (空手, Karate) је уведен, по угледу на церемоније у вежбаоницама других борилачких вештина, након његовог доласка у Јапан. Слична врста церемоније вековима је у Јапану представљала обавезан обичај приликом званичних посета царском двору, Шогун-у (将軍, Shogun) или господарима појединих области, па је та пракса, делимично измењена и прилагођена, уведена и у сале за вежбање борилачких вештина.

Реишики (礼式, Reishiki) има неколико функција. Основна функција је психолошка припрема вежбача за тренинг (када је у питању церемонија на почетку вежбања) и смиривање организма након напорног тренинга и његово увођење у нормалан "режим рада" (када је у питању завршна церемонија). Друга функција је педагошке природе. Преносећи знање Карате-а (空手, Karate) ми ученицима предајемо у руке једну убитачну борилачку вештину. Можете замислити шта би се десило када би она била злоупотребљена. Као превентива злоупотреби у Карате-у (空手, Karate) постоје механизми којим се обезбеђује да до тога не дође. Један од тих механизама је учење поштовања, а Реишики (礼式, Reishiki) је једна од метода којом се то постиже.

Сведоци смо да данас већина ученика церемонију изводи механички, без свести о њеној функцији и важности. Овај текст је мали допринос да се та пракса промени. Дужност сваког инструктора је да ученицима објасни значај церемоније и правилно извођење и да инсистира на њеном стриктном спровођењу. Ученици морају тежити да је што прецизније изведу, са истим трудом који улажу на прецизност извођења технике.

Извођењу церемоније се приступа са високо концентрисаном свешћу, контролом дисања и контролом гравитационог центра тела - Хара (腹, Hara). Све време извођења мора се одржавати Заншин (残心, Zanshin) - будност, то јест спремност да се у делићу секунде пресретне евентуални напад, било са које стране он дошао.

Рицуреи (立礼, Ritsurei) - Стојећи наклон обавезан је при уласку и изласку из Дођо-а (道場, Dojo). Наклон не треба изводити механички, већ са дубоким поштовањем према месту на коме учимо Карате (空手, Karate).

Рицуреи, стојећи наклон

Сеирецу (整列, Seiretsu) - Пошто сви ученици уђу у вежбаоницу, најстарији по звању издаје ову команду, након чега присутни вежбачи стају у прописну формацију и то (почев од најстаријег по звању) са десна на лево, у складу са висином свог звања. При том ученици заузимају своја места у Шимоза (下座, Shimoza) делу Дођо-а (道場, Dojo), инструктори у Ђосеки-у (上席, Joseki), док гостима припада Шимосеки (下席, Shimoseki) део Дођо-а (道場, Dojo). О симболици ових делова вежбаонице нешто више ћу рећи у неком наредном тексту. Поред симболичне, оваква формација има и своју безбедносну функцију. У давна времена када би некога примили у кућу (вежбаоницу) ви нисте могли бити сигурни у разлог његове посете. Често се дешавало да гост нападне домаћина са циљем да га опљачка или убије. При оваквом начину седења, у случају изненадног напада, нападачи би глави куће или вежбаонице дошли са десне стране што знатно олакшава одбрану. Друга веома важна околност је што су гости у овом случају непрестано "на оку" најстаријим ученицима (мајсторима вештине) спремним да у сваком тренутку реагују и заштите учитеља. У Шуреихо Карате-у (守礼法空手, Shureiho Karate) у Ђосеки (上席, Joseki) делу вежбаонице могу седети искључиво носиоци звања Сенсеи (先生, Sensei) и Шидоши (士道師, Shidoshi).

Правилна формација при извођењу Реишики-а

Сеиза (正座, Seiza) - Соке (Шидоши, Сенсеи) улази у вежбаоницу и седа у формалну седећу позицију у Камиза (上座, Kamiza) делу Дођо-а (道場, Dojo) окренут лицем према ученицима. Вежбачи такође седају у Сеиза (正座 Seiza) окренути ка предњој страни вежбаонице - Шомен (正面, Shomen) и то један за другим почев од најстаријег по звању. Главни ученик - Семпаи (先輩, Sempai) издаје команде:

Мокусо! (黙想, Mokusō) - Ово значи "затвори очи и очисти ум". Након отприлике један минут Семпаи (先輩, Sempai) издаје следећу команду:

Мокусо јаме! (黙想 止め, Mokuso yame) - То значи "заврши медитацију". Учитељ ће се затим окренути према предњој страни вежбаонице - Шомен (正面, Shomen), односно биће леђима окренут према својим ученицима.

Зареи, наклон у клечећем положају

Зареи (座礼, Zarei) - Након медитације ученици и учитељ изводе три наклона у клечећем ставу - Зареи (座礼, Zarei). Најстарији ученик издаје следеће команде:

Шомен ни реи! (正面に礼, Shomen ni rei) - Буквално преведена, ова наредба означава "наклон предњој страни вежбаонице". На Далеком Истоку се на тој страни налази олтар школе - Камидана (神棚, Kamidana), док се на западу на тој страни налазе слика оснивача стила, застава Јапана или Окинаве и застава матичне државе у којој се вежбаоница налази. На тај начин се одаје дубоко поштовање према обележјима школе и симболима држава где живимо и одакле Карате (空手, Karate) потиче. Након наклона учитељ се окреће лицем према ученицима, после чега најстарији ученик издаје следећу команду:

Соке (Шидоши, Сенсеи) ни реи! (宗家(士道師,先生)に礼, Soke (Shidoshi, Sensei) ni rei) - Ово значи "наклон учитељу". Након што ученици заврше наклон учитељу, он ће се наклонити њима. На почетку тренинга ученици изговарају "Онегаи шимасу" (お願いします, Oneigai shimasu), што значи "молим Вас учите ме". Учитељ изговара "Хаи" (はい, Hai) што значи "Да". На крају тренинга ученици ће изговорити "Аригато гозаимасу Соке (Шидоши, Сенсеи)" (ありかとうこさいます 宗家(士道師,先生), Аrigato gozaimasu, Soke (Shidoshi, Sensei)), што значи "Хвала пуно Соке (Шидоши, Сенсеи)". Учитељ ће одговорити "Гокуро сама" (ご苦労様, Gokuro sama) - "Честитам на напорном раду".

Отогаи ни реи! (お互いに対し, Otagai ni rei) - Наредба може бити преведена као "Наклон једни другима". При извођењу овог наклона сви ученици у врсти ће се окренути ка инструкторима у Ђосеки (上席, Joseki) делу Дођо-а (道場, Dojo) под углом од 45 степени. Тада ће и ученици и инструктори извести наклон и изговорити "Осу" (押忍, Osu). То симболише сазнање и признање да су сви они ученици уметности Карате-до (空手道, Karate-do).

Након завршене церемоније учитељ устаје, издаје команду "Кирицу" (起立, Kiritsu) и даје знак ученицима да устану. Тренинг тек тада може почети.